KIKINDA SHORT – verzija 3.0 uspešno je završena. Za četiri večeri pred oko pet stotina ljudi u Beogradu i Kikindi, dvadeset i dvoje autora iz devet evropskih zemalja čitalo je svoje priče. Organizatori su nekoliko sati pre početka manifestacije saznali da je gost iznenađenja ponovo NIN-ovac, veteran kratke priče, Danilo Nikolić koji se, bez obzira na razliku u godinama, odlično uklopio u društvo ostalih pisaca. Pored samog čitanja, neki od autora su se predstavili i kao muzičari pa je publika imala priliku da čuje Gorana Bogunovića i njegovu grupu Radost, dok je Slovenka Polona Glavan sa svojim prijateljima na samom festivalu sastavila šaljivu pesmu inspirisanu putovanjem kroz sve zemlje bivše Jugoslavije. Nsajzanimljiviji after party je ipak usledio u subotu veče kada su Britanci odvedeni u bife blizu kikindske autobuske stanice gde im je uslišena želja da čuju “horrible Serbian folk music”.
Da se na festivalu nije samo odlično zabavljalo govori i podatak da su uspostavljeni različiti kontakti i da su određeni vidovi saradnje već ugovoreni. Tako će u narednom broju hrvatskog časopisa Zarez izaći blok sa tekstovima ovogodišnjih učesnika festivala. Autori su takođe podelili primerke svojih knjiga urednicima, prevodiocima i organizatorima književnih događaja, pa su i na taj način uspostavljeni prvi koraci ka različitim vidovima buduće saradnje. Nakon samog festivala autori su dužni da u svojim zemljama objave putopis o utiscima iz Srbije što je dodatan način da se promoviše naša zemlja i gradovi koji su ih ugostili.
A da će ti putopisi biti veoma pohvalni ne treba uopšte sumnjati pošto je većina autora izrazila želju da se pojavi i sledeće godine, iako im je predočeno da festival nije u mogućnosti da snosi troškove njihovog boravka niti da imaju pravo da ponovo čitaju svoje priče. “Looking forward to coming back to Serbia”, bilo je ono što su čuli organizatori.
I više su nego dobrodošli.



Neki utisci učesnika festivala;

Piter Hobs:

Hi Srdjan,
I tried to text you as we were leaving, but for some reason I couldn't send. So: just to let you know that we all arrived safely back in England!
No doubt we'll be in touch once the festival is over and you've recovered, but just wanted to say thank you again for hosting us at Kikinda Short - we had a fantastic time, and it was a privilege to be part of the festival. Hope that today has gone well, and that the remaining authors are having a good time. Good luck for tonight!
love to everyone,
Pete

Roland Orscik:

Draga Vera i Srdane!
Zelim da se zahvalim na fantasticnom gostoprimstvu i na vasem trudu koji stvara sve bolje i bolje festivale! Jeste da je to znacilo i zivciranje sa vase strane, ali vredelo je, festival je bio odlican!
Jos jednom, hvala na odlicnom druzenju i velicanstvenoj rakiji!
Vas:
Roland

Kler Vigfal:

Hello, Srdjan,
A big thank you from me, too! It was a WONDERFUL festival. So much fun. I'm already experiencing Kikinda withdrawal symptoms. Thank you for all the hard work you put in. And thank you also to everyone else involved.
Clare

Pol Juin:

Hi Srdjan,
I must also add my huge thanks to you for the festival. It really was an amazing experience, and so many nice and talented people to meet and talk with.
In my notebook are many new names of Serbian writers, and others, who I heard or were recommended to me and who I must now follow up and read.
This morning for breakfast I had cornflakes and milk, but I wanted it to be meat. I want to eat more meat. Now when I am hungry I will say, I am so hungry I could eat a mammoth.
I hope last night was a successful night.
Looking forward to coming back to Serbia.
Thanks again, and don't go changin'.
Paul.

Smatra se da je Mick Collins jedan je od najzanimljivijih autora savremene garažne, a svakako i šire indie scene.
Njegov prvi ozbiljniji bend, The Gories, još za trajanja uspeo je da stekne poštovanja vredan status, a kako je vreme odmicalo, naročito pošto su se Gories raspali, najpre Amerikom, a posle gotovo u svakom delu sveta formirali su se garažni bendovi, po ugledu na ovu detroitsku trojku. 2 gitare, Mick Collins i Dan Kroha (obojica i vokali!!) i oskudan bubanj sa uvek nadrkanom Peggy O’Neil snimili su tri dugosvirajuća remek-dela i pregršt singlova od ‘86. do ‘93.. Bend bez bas gitare, koji izvodi blues teme uz ogromnu količinu nekontrolisane garažne buke, sa maksimalno primitivnim snimcima koji su većinom rađeni uživo u studiju, bend u kome se na vokalima smenjuju crni (Mick Collins) i beli (Dan Kroha) čovek, uspeo je da skrene pažnju, najpre nezavisne rokenrol javnosti (objavljivali su za Crypt Records, ali i Sub Pop, Estrus, In The Red…), a pred kraj karijere stigla je i ponuda od Warner Bros, međutim bend je bio gotova priča i uskoro se raspao.
Godine koje slede nakon kraja The Gories obeležiće sve veća pojava bass-free garage grupa, a prljava, nedoterana, lo-fi produkcija koja ih je karakterisala, doživeće brojne varijacije kroz mnoštvo njihovim radom inspirisanih bendova, uključujući tu i Blues Explosion, i današnje mega zvezde White Stripes.
Sledeća epizoda Collinsovog rokerskog života vezana je za sastav Blacktop. Uprkos tome što je ovaj bend kratko trajao i što je snimio jedan session koji se posle pojavio najpre na 2 albuma, a potom sve skupa + na jednom disku, Blacktop su naišli na možda i veće interesovanje nego sami Gories u svoje vreme. Jednostavno, Mick je svojim talentom i reputacijom među kolegama iz branše izborio mesto za sebe na sceni da su se ubrzo mnogi utrkivali da snime neki album ili makar par pesama sa njim, a neki bi se zadovoljili da im samo producira materijal. Zanimljivo je da u to vreme, sredinom 90-tih, Mick svakodnevno sa svojim prijateljem Jimom Diamondom radi na novim pesmama u Jimovom analognom studiju Ghetto Recorders i na neki način iz te saradnje se i rađaju The Dirtbombs, premda će se sam Diamond kao član benda pojaviti nešto kasnije. [Nastavak dole]




http://www.thedirtbombs.net/
http://www.myspace.com/thedirtbombs
http://www.myspace.com/dirtbombs
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Dirtbombs
http://www.intheredrecords.com/pages/dirtbombs.html
http://www.badmusicforbadpeople.com/dirtbombs-2
http://www.badmusicforbadpeople.com/6
http://www.badmusicforbadpeople.com/intervju-mick-collins-the-dirtbombs
http://www.badmusicforbadpeople.com/crno-belo-i-na-kraju-zagrljaj
http://www.badmusicforbadpeople.com/ring-my-belgrade-by-ben-blackwell http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6271
http://www.badmusicforbadpeople.com/dirtbombs-detroit-mi-usa

[ Nastavak ... ]

Gipsy Queens & Kings feat. Fanfare Ciocarlia (Rumunija), Kaloome (Francuska - Perpinjan), Esma Redžepova (Makedonija), Joni Iliev (Bugarska), Micu (Mađarska), Florentina Sandu (Rumunija), Aurelia Sandu (Rumunija), Tantika Jonita (Rumunija). Osamnaest romskih muzičara iz četiri različite države, koji svakoga omađijaju svojom muzikom, igrom i virtuoznim muziciranjem.
Romski heroji Fanfare Ciocarlia iz Rumunije odlučili su da pozovu vodeće romske pevače da rade zajedno na njihovom petom studijskom albumu. Gosti na albumu su Šaban Bajramović iz Srbije, Esma Redžepova iz Makedonije, Joni Iliev iz Bugarske, Ljiljana Butler iz Bosne, Dan Armeanca i Florentina Sandu iz Rumunije, Micu iz Mađarske i Kaloome - Gitanos iz Perpinjana u Francuskoj.
Deluju kao različiti svetovi, ali ipak postoji neka nit koja premošćava sve kulturološke razlike. Oni su Romi; govore isti jezik i kreirali su svoj život okruženi muzikom. Album Queens and Kings izašao je u februaru 2007, u izdanju Asphalt Tango Records.
Sava centar 29 jun u 20h.

Fotografije sa današnje press konferencije, koja je protekla u obilasku objekata gde će boraviti članovi benda kao i radova na postavljanju bine i drugih objekata;

KIKINDA SHORT – verzija 3.0

PRIČAJ MI…

25. i 26. jun u 21h – bašta SKC-a, Beograd
27. i 28. jun u 21h – bašta Narodne biblioteke Jovan Popović – Kikinda

Na trećem festivalu kratke priče KIKINDA SHORT dolazak je potvrdilo ravno tridesetoro učesnika iz devet evropskih zemalja. Ovogodišnja zemlja – specijalna gost festivala je Velika Britanija i nju predstavljaju troje renomiranih mladih autora, Kler Vigfal, Pol Ivin i Piter Hobs (Clare Wigfall, Paul Ewen i Peter Hobbs). Poslednji od njih se 2007. našao u najužem izboru za International IMPAC Dublin award, njinternacionalniju i najbogatiju književnu nagradu na svetu, kako se nezvanično naziva ova nagrada zbog iznosa od 100.000 evra koliko dobija pobednik.
Počasni gost koji je istovremeno i pisac i kritičar je Nenad Šaponja i on dovodi gosta iznenađenja. Kao dobitnik nagrade Đura Đukanov pozvana je Biljana Ćućko, a domaćin festivala je mladi kikindski pisac Srđan Srdić, predstavnik sweet 60’s generacije je Vule Žurić, a zbog prošlogodišnjeg insisitiranja publike da je čuje na bis, vajld kartu dobila je Melina Kamerić iz Sarajeva.
Austriju predstavljaju Martin Vanko i An Koten (Martin Wanko, Ann Cottenn), BiH Damir Šabotić, Hrvatsku Roman Simić, Goran Bogunović i Andrija Škare. Sa novom mađarskom proznom scenom upoznaće nas Gabor Virag poznatiji pod pseduonimom Aron Blum (Aaron Blumm), iz Poljske dolaze Agnješka Klos i Joana Rožak (Agnieszka Klos, Joanna Rozsak), Slovačku predstavlja Svetlana Žuhova (Svetlana Zuchová), iz Slovenije stiže Polona Glavan dok srpsku kratku priču brane Bojan Babić, Zvonka Gazivoda i Marko Šelić – Marčelo.
Kao dodatna podrška autorima pozvani su urednici i prevodioci na mađarski Roland Orščik i Arpad Kolar (Roland Orscik), Vanja Pavlović i Miljenka Buljević iz zagrebačke Bookse, urednik Zareza Marko Pogačar, novinarka i kritičarka Jasmina Vrbavac, kao i prevodilac sa poljskog Biserka Rajčić.
Organizator festivala KIKINDA SHORT je Narodna biblioteka Jovan Popović iz Kikinde dok je koordinator projekta Srđan Papić.